Pred svake izbore, većina nas dobija različite pozive od rođaka i prijatelja iz stranki kako bi im dali glas.

 

Nekad nam obećaju nešto za glas (2000 dinara, a nekad obećaju i izgradnju puta do naselja).

 

 

Međutim, najčešće su bez obraza pa kažu: "Haj glasaj za nas i ako pobedimo dobiću pos'o." (Ovaj što zove će dobiti posao, ne ja, haloo). Ili, haj glasaj za nas i kad pobedimo, mogu dići još jedan sprat na kući (ovaj što zove može dići, ne ja). Al' hajde. 

 

Ovo gore je pogrešno toliko, da me evo sramota da mislim o tome. I oba slučaja su 80% istinita (ova drugi ne bi digao sprat nego nešto drugo. Za njega). 

 

 

Hajde da zamislimo da svi mi (glasači) iz naše opštine delujemo civilizovanije i da napravimo jedan mali eksperiment: 

 

Recimo da želimo na sledećim izborima da razmišljamo svojom glavom (svako svojom glavom, znači ti glasaš za koga ti misliš, a ne za koga ti brat ili sestra glasaju). 

 

 

Sačekaj, ali kako?

 

 

Tako što bi opština postavila dva bilborda u centru grada.

 

 

 

 

Na  prvom bilbordu bi bila lista svih stranaka. 

 

 

A na drugom bi bila lista svih javnih institucija koje rade za građane. 

 

Koja je onda funkcija ovih bilborda?

 

 

Vrlo jednostavno. Svaki mesec, svaka stranka i svaka institucija bi morali da objave na bilbordu šta je to novo što su uradili za svoj grad i sugrađane.

 

 

 

Na primer, na bilbordu, za mart bi pisalo: 

 

 

Bolnica (upisana na bilbordu kao jedna od institucija) u Prijepolju renovirala sobu broj 203 (potrošila toliko sredstava). 

 

 

Ili na primer Stranka Š nabavila novi gradski autobus koji će saobraćati na relaciji Jabuka - Sahat Kula.

 

 

 

Mahala voli promene. Kad ima promena, ima o čemu da se priča. To je normalno.

Narod po selima se okuplja dnevno oko vrtova, da vide kako raste i da progovore po koju. Vrt po vrt. Biljke rastu i to je skoro jedino mesto gde se nešto menja, malo po malo. 

 

 

 

Dok narod iz čaršije svaki dan svrati do oglasne table da vidi ko je umro. Jer oglasne table su drugo mesto gde se svako malo nešto menja. 

 

 

Ali, haj' da okrenemo na veselje

 

 

 

Sad zamisli da svaki dan tokom šetnje, svratiš do bilborda da vidiš šta ima novo. Pa onda vidiš kako su renovirali jednu sobu, ili kako su organizovali neki događaj.

 

 

Pa ne samo da imaš o nečemu novom pričati, nego ti bolan milo što se nešto radi, što se takmiče na bilbordu ko će više uraditi. Za tebe. Za sve nas. 

 

Ima sad i ovih što vole od kuće, preko facebook-a ili tamo nekog sajta da gledaju šta ima novo (ko će izlaziti). 

 

 

Mogao bi se napraviti i sajt (deo oštinskog sajta ili poseban npr: www.stasunamuradili.com) i tu bi mogao bilo ko da uđe i vidi šta ima novo, šta se gradi, renovira, pravi...

 

 

Svako malo bi se videlo promena, onda bi ti šetao i ne bi ti  niko treb'o da skontaš ko, šta i kad radi. Stranka Š uradila ovo, Stranka Z uradila samo ono, dok ovi treći su napravili mnogo više i sve tako. 

Nema veze što ovi što rade nisu zelena, crna, žuta ili plava partija, oni su brate ovo i ovo uradili i to izgleda fino.

 

 

Ti onda odeš kući i pomisliš: "Gore nam ne može biti, do sad sam glasao za ove i evo sve isto. Haj' da probam ovaj put da glasam za ove što rade". I probaš brate (rizikuj jednom), ništa strašno. I onako reče da ne može gore. 

 

I tako se glasa svojom glavom. 

 

Sad će narod reći, ma niko od njih ništa ne radi, ne može to funkcionisati kod nas. 

 

Postavi bilbord i viđećeš. 

 

 

ŠTA BI BILO AKO NIKO NIŠTA NE OBJAVLJUJE NA BILBORDU?

 

 

 

Postavili ime stranke/institucije i nisu objavili nijedan rezultat na bilbordu?

 

To ti burazeru znači, da nisu uradili ništa. Džaba, da ti je i ujko, adžo i babo u stranci, njihovo polje na bilbordu je opet prazno.

 

Pa ti glasaj za baba.

 

 

On nam je i dohak'o. 

 

 

Pošalji opštinarima ovaj tekst i pitaj ih da postave dva bilborda. Ne koštaju ti bilbordi njih, to treba nama. Mi smo glasali za njih. Slobodno. 

 

Uzmi telefon i nazovi ih. Ako nas 50-oro ih nazovemo, nije malo. 

 

I jednom rizikuj i glasaj za ove što rade. Ako nema tak'ih, onda ćemo morati nešto drugo smišljati (u sledećem blogu).

 

Poenta je da moramo da merimo šta se radi u našem gradu. Ako neko prima platu svakog meseca i ne radi ništa, onda ova osoba se mora smeniti i zameniti. 

 

Ako je neka stranka najglasnija tokom izbora i njihovi posteri su svuda izlepljeni, to ne znači da oni nešto znaju. To znači da imaju veći budžet i ništa više. 

 

Vama trebaju ljudi koji rade, ništa više. Ne morate da znate ni njihova imena i prezimena i čiji su, već vam trebaju ljudi koji završavaju svoj posao.