Prijepoljska bolnica ima teških zdrastvenih problema. Ne izgleda dobro.

 

Naslutio sam ja to odavno jer kako uđem gore, da mi bude bolje, meni bolan teško dođe. 

 

Kako otvoriš vrata, zapuhne te ona mješavina mirisa pasulja i insulina, al' hajde navikneš se odmah.

 

Ujutru, pune klupe pacijenata po uskim hodnicima, gde čekaju i po par sati, a niđe vazduha. Onda ti naiđe jedini vetrić pasulja i insulina, pa ti bude malo lakše. 

 

Svi koji ste posetili ovu ustanovu u zadnjih par godina, slično vam je i danas.

 

#neuređeno, gadno ti u wc da uđeš, neorganizovane #gužve ispred ordinacija, ružne sobe, #zakazivanje ne funcioniše, po sat najmanje čekaš, #dernjaju se sestre, doktori, obezbeđenje, vozači.

 

Svi ti se bolan nešto deru, pa te nekad strah da se pregledaš, šta znaš hoće ti se prodrati. 

 

Nešto razmišljam, ako bolnici nije dobro, kako je tek nama?!

 

 

---Ali haj' bogoti---

 

 

Nego daj da vidimo šta ćemo. 

 

Bolnica je verovatno najbitnija ustanova u opštini. Tu se rađamo, lečimo i umiremo.  

 

I da vas odmah obradujem.  Može se vrlo lako srediti, kako bi naša djeca, roditelji, dede i bake bili lečeni u boljim i dostojanstvenim uslovima. Meni je stalo. 

 

 

 

Sad ćeš ti pomisliti: "Da vidimo šta će sad ovaj stručnjak smisliti?"

 

 

 

OVO BIH URADIO

 

 

Tehnologija napreduje, neka tehnološka rešenja i uređaji koji su bili nezamislivo skupi pre 5 godina, danas su svima dostupni, i to jako niskim cenama. Sve što treba je da počnemo da ih koristimo u prave svrhe. Sažvakali smo neka rešenja vezana za prijepoljsku bolnicu. 

 

 

PRVO  bih sredio #gužve. 

Problem: Godinama ljudi čekaju i čekaju ispred vrata. Prvo da dođe doktor/ka, pa onda svoj red, pa često nema mesta da se sedne, pa nekoga strah, neko je morao celo jutro sa sela da putuje, pa opet da čeka, pa onaj miris nikako da prođe, nervoza. 

 

Rešenje: a) U slučaju da nemaš zakazano u minut: bolnica da nabavi takozvane tiket dispenzere (vidi sliku) koji automatski regulišu redove. To je mali plastični aparat iz kog izlaze brojevi u redu. Uz taj aparat dolazi i ekran na kojem se nalazi jedan (ili više brojeva). 

Kad dođeš da se pregledaš, izvučeš svoj broj, npr. 92 i pogledaš na ekran. Ako je u tom trenutku, na ekranu broj 82, znači da treba da sačekaš još 10 ljudi kako bi došao na red. Umesto da čekaš, možeš prošetati (ili sačekati u šarenoj čekaonici (detalji u nastavku).

 

 

Kao što vidite, ovaj aparat košta izmedju 170 i 250 dolara (i to je prvi koji sam našao) verovatno postoji i jeftiniji. 

 

Bolnici bi trebalo nekoliko ovih aparata i to za bolnicu nije nikakav trošak a rešava ogromne gužve i uvodi red. 

 

 

Rešenje b) Bolnica da uvede red u zakazivanje pojedinačnim pacijentima. Ovo rešenje će pomoći i olakšati posao doktorima i nama pacijentima.

Kako?

 

Vrlo jednostavno. 

Skuplja verzija: Da angažuju programera koji bi kreirao rezervacioni sistem.

 

Besplatna verzija: Da koriste Google-ov kalendar  i da doktor koji šalje pacijenta preko uputa drugom doktoru, direktno preko ovog online kalendara rezerviše slobodan termin kod drugog doktora. 

 

Kako će on znati kad je drugom doktoru slobodno? 

 

Pa biće svi umreženi preko različitih kalendara koji se nalaze na istom mestu. I ako izgleda komplikovano, bilo koji poznavalac i korisnik gugla i poznavalac čitanja kalendara (onog što visi u kuhinji) može to kreirati. 

 

To bi izgledao kao na ovoj slici. Ovaj primer sam napravio za 10 sekundi. Sad, svaki termin (belo polje) bi bio popunjen, druge boje, sa imenima pacijenata, doktora itd. 

Doktori i pacijenti bi samo trebali da poštuju svoj termin i to je to. 

 

Svako ko bi imao zakazano, čekao bi najduže 10 minuta. 

 

Ovaj sistem tehnički ne košta ništa (osim internet konekcije). 

 

 

Rešenje c) Iza bolnice postoji dosta neiskorišćenog i praznog prostora, plus nekoliko ravnih krovova i terasa (čini mi se) do kojih postoji izlaz. 

 

Zamislite da se to malo sredi uz par nekih klupica, stolica, stolova (čak i stari bolnički nameštaj koji se može osvežiti bojama) i da se zasadi koje drvo, i da se od toga napravi ogromna, vesela čekaonica, koja bi radila leti (takođe, da se nađe neki neiskorišćen prostor unutra i da se napravi isto to).

 

 

Sad svi oni koji čekaju u redovima (koji će biti regulisani), umesto da budu ispred vrata i čekaju preko sat vremena, da mogu da dođu i fino sednu u tu veselu čekaonicu, gde ide neka lagana muzika, sa dnevnim novinama, policom sa knjigama, čak i malim barom, gde se može popiti kafa ili čaj (od tog novca, za godinu dana, se može platiti ta mala investicija u ove čekaonice).

 

Tu bi se nalazio i ekran sa brojem rezervacija (ako svaka kladionica ima po najmanje 5 televizora) može i bolnica imati nekoliko ekrana u različitim čekaonicama, gde bi svi pacijenti znali kad je njihov red (seti se tiket dispenzera iz rešenja a).

 

Sve je ovo jako mala investicija, toliko mala, da i kada bolnica ne bi htela to da plati, svaki doktor da se odrekne 10% jednomesečne plate (tako bi sebi učinili uslugu a i pacijentima). 

 

Jebo 10%.

 

 

DOKTOR ILI DOKTORKA KOJI POKRENU OVE 3 AKCIJE, POSTAĆE LEGENDE. 

 

ako znate nekog doktora/ku, direktora koji mogu ovo pokrenuti, pošaljite im ili im ispričajte ovo sledeći put. 

 

 

Eh sad, ali šta će nam vesela čekaonica i koje dobro može doneti? 

 

Civilizovano čekanje u redu reguliše naše planove, ne gubimo ceo dan u bolnici, nema nervoze, dok čekamo, osećamo se bolje (a vjeruj mi i zdravije), doktori se manje nervoze, popričamo u finom ambijentu sa ostalim ljudima i najvažnije: poboljšavamo iskustvo pacijenta u toj ustanovi. 

 

 

 A URADIO BIH I OVO

 

Čini mi se da su se u našim bolnicama još davno zaboravili prioriteti i svrha. 

 

Ta ustanova je tu zbog nas, svih građana i građanki. 

 

Doktori i doktorke važe za ugledne građane. Mada, kako to god nas biva, ugled ti je veći ako imaš veću platu, al' hajde. 

 

 

Doktori imaju dobru platu. Tu platu primaju od države. Državi mi dajemo pare.

Tako da sledeći put kad odeš u bolnicu, i neko od njihovih radnika ti se obrati povišenim tonom, znaj da ga ti u stvari plaćaš i kaži mu da znaš svoja građanska prava i da ne sme tako da priča sa tobom. 

Ispričaj ovo tvojoj baki i deki, trebaće im. 

 

 

Onda bih postavio jednu tablu ispred svake ordinacije (ko knjiga utisaka) i svaki put kad doživimo loše iskustvo od tih radnika, tu bi upisali šta se desilo. Ako neki doktor ima puno žalbi, odmah prava tužba, pa otkaz.

Džaba mu fakultet. Svi ga imaju danas i dobar je samo za rad u bolnici, ali ako je neljubazan onda mu džaba i studiranje. Žalba. Otkaz. 

 

Ova tabla će pomoći da građani kontrolišu doktore i tako će doktori postati ljubazniji i sve bi bilo u redu. 

 

Isto važi i za pacijenta, ako nije ljubazan, samo će ugroziti proces.

 

 

PACIJENTOVO ISKUSTVO

 

 

Neki dan gledam jedan TED video o jednoj velikoj agenciji koja je unajmljena da istraži iskustvo pacijenata u Minesoti. 

 

Rezultati ovog istraživanja su bili neverovatni.

 

Skontali su da pacijent, tokom svog boravka u bolnici, najviše vremena provede posmatrajući plafon iz kreveta. Jes, plafon. 

 

 

I ako su bili spremni da ulože stotine hiljada eura u unapređenje iskustva svojih pacijenata, nakon istraživanja, saznali su da jako male i jeftine promene, kao dekoracija plafona, u sobama pacijenata bi znatno unapredila njihov boravak. 

 

Tako da su se neke sestre organizovale i ofarbale nekoliko plafona, ubacile različite dekoracije i doprineli boljitku.

 

Pored toga, zaključili su da je dovoljna obična bela tabla (par stotina dinara kod Kineza) u sobi pacijenata, gde prijatelji i rodbina mogu da ostavljaju pozitivne poruke, još više poboljšava samo iskustvo. 

Pa onda, promena boje patosa u sobi, gde se razdvaja hodnik od pacijentove sobe, predstavlja granicu javnog i privatnog (jer to je pacijentova soba tih dana) i svaki ulazak u svoju sobu, donosi neki bolji osećaj nego kad je pod sobe isti kao pod hodnika. 

 

Zahvaljujući ovom istraživanju koje možete pogledati na ovom linku  možemo saznati kako da jako jeftino donesemo bolje iskustvo pacijentima. 

 

Neki su potrošili grdne pare da bi skontali da je potrebno jako malo da bi se nešto unapredilo, tako da sad i vi to znate. 

 

I sad kad to znate, vaši pacijenti očekuju da ćete krenuti u sređivane prijepoljske bolnice, recimo već sledeće nedelje. 

 

 

Ovo je par malih rešenja koje mogu doneti puno promena i učiniti da naš boravak u bolnici prođe bezbolnije. 

 

 

BILO KOJI RADNIK BOLNICE KOJI POKRENE OVO SREĐIVANJE ĆE POSTATI LOKALNI HEROJ I DUPLO POŠTOVANIJI. 

 

Nadamo se da će se naši doktori i doktorke i ostali zaposleni u ovoj ustanovi, svaki dan usavršavati, pratiti novine, biti bolji u svom poslu, kopati i tražiti kontakte da dođu do boljih materijala za rad, jer tako će svima biti bolje. Bolnica je jako bitna. 

 

 

Šta ti možeš da uradiš povodom ovoga?

 

 

1. Pošalji ovaj tekst svom doktoru. 

 

2. Podeli ovaj tekst na svom profilu u nadi da će se što više ljudi pridružiti akciji.

3. Ako znaš i možeš, ponudi se da pomogneš bolnici kao volonter u sređivanju prostorija, šarenih čekaonica, kreiranju kalendara, sređivanju toaleta, hodnika, itd. 

 

A ako niko od zaposlenih ne uradi ništa povodom teške situacije u bolnici, onda bi morali nešto menjati.