Ali haj bogoti, što bi mi narod rek’o: “Ne filozofiraj, nego da vidimo šta bi ti uradio” i dodao ha? na kraju.

 

 

 

OVO BIH URADIO

 

 

 

 

Pretpostavimo da se novac od izgradnje mosta ne može utrošiti na kreiranje novih radnih mesta i potrebnih održivih rešenja, nego da ga moramo utrošiti na poboljšanje puteva i komunikacije građana sa ustanovama, servisima, mestima i ljudima.

 

To je verovatno ista budžetska stavka u papirima naših funckionera (jes, papirima, ne tabletima i aplikacijama koje im olakšavaju rad).

 

OVO JE KLJUČ:

 

 

Pre izgradnje mosta, napravio bih  istraživanje uz pomoć građana koji svaki dan prelaze gigaći, šarampovski i most u polju. 30 dana bi razgovarali sa ljudima koji svaki dan ili povremeno prelaze preko ovih mostova.

 

Srednjoškolci i profesori iz obe škole bi dobili upitnik koji bi se popunio za 15 minuta (to su hiljade odgovora od korisnika koji svako jutro pređu bar jedan most).

 

 

Ovo istraživanje ne bi bilo skupo, 6 ljudi koji su dokoni a već primaju opštinsku platu, bi bili zaduženi za prikupljanje odgovora od sugrađana.

 

 

Pitanja za naše pešake i vozače bi bila tipa:

 

 

 

"Šta misliš da nam opština digne jedan most, između ova dva mosta?  Tako bi imali 4 umesto 3?"

 

 

 

Most se gradi za potrebu ljudi koji će ga prelaziti, koji tu žive i dolaze. Koga ćemo pitati ako ne njih?Tako da bi i sledeće pitanje glasilo:

 

1. Na putu od kuće do škole, do radnog mesta ili tokom šetnje, da li ti odgovara razdaljina i uslovi koje pružaju postojeći mostovi?

 

2. Koji most najčešće koristiš i zašto?

 

3. Ako izgradimo novi most, između dva mosta, hoće li to promeniti nešto bitno u tvom životu, na putu od tačke A do tačke B. 

 

4. Šta bi voleo/la da se uradi na putu od škole do kuće

 

5. Još dvadeset pametnih i dubljih pitanja.

 

 

 

Nakon ovog istraživanja, skoro besplatnog, saznali bi šta u stvari našim građanima treba. 

 

 

 

(Tekst u ovoj zagradi je dodat naknadno: Nakon istraživanja, saznali bi da osnovci (i ostali pešaci) iz pravca Zaluga koriste blatnjavi put pore Lima, kako bi preprečili put preko novog mosta do Valtera. Međutim, ovo i nije velika prečica, jer ako idu preko mosta u polju preko petlje/Prla pa na mali most na Mileševci, stigli bi 4 minuta kasnije). 

 

 

 

Svaki sledeći potez naših donosioca odluka, bi trebao da se odlučuje na ulici sa Prijepoljcima i Prijepoljkama.

 

 

Da sam na vašem mestu (svi političari i funkcioneri koji ovo čitate), guglao bih o pametnim gradovima (smart cities) i već fokusirao sledeće poteze ka tome da Prijepolje postane user friendly gradić. I znaš šta, za to ti treba puno manje budžeta nego što imate. 

 

 

 

3 STVARI KOJE BIH URADIO ZA DELIĆ NOVCA OD NOVOG MOSTA:

 

 

 

POD JEDAN Popravio bih 3 kockice na ušcu koje su Mileševka i Lim odneli pre par godina. Kockice nisu bile namenjene za skakanje, ali su bile najmilija prečica i navika stotine građana da tako skrate put. Prečice ljudi biraju, vi ste izglasani da slušate ljude i da im pomognete. Ko ide iz polja, preko kockica, fino skrati put i naravno, opet mu ne treba novi most.

Da su i vaši prethodnici nekad uradili istraživanje, pre izgradnje kockica, pomerili bi stepenice za metar u stranu, kako bi se sa njih pravo išlo uz stepenice. Al’ hajde. 

 

POD DVA Sredio bih javni saobraćaj (most košta puno, očigledno je imalo para) pa bih omogućio udaljenim sugrađanima da lakše (ćešće, udobnije, brže) dođu do centra. Bolji lokalni saobraćaj, više ljudi po čaršiji, veselije se živi, lakše se trguje, grad posećuje selo, kupuje lokalno i obrnuto. Lakše i brže do bolnice i ostalih servisa. 

 

 Ja bih čak sredio i besplatan prevoz za sve, ali rano je još o tome da razmišljate. A radio bih istraživanja po svim mesnim zajednicama i razgovarao i pitao sugrađane koja je najbitnija stvar za njih kako bi dobili što bolji transport. Verovatno bi morali koju rupu da popravimo usput. Ništa strašno.

 

 

POD TRI Napravio bih i stazu od novog mosta do mosta u polju, pored komunalnog (asfalt sa travom, ništa specijalno). Tu obalu Lima sada koristi 8 ljudi. To je malo. Tako bi se šetalo pored reke, išlo prečicom do železničke, koristila druga lepa obala Lima, a ko zna možda bi vam palo na pamet da date prostorije komunalnog kreativnim ljudima, pa bi možda neki fin prostor, restoran, kreativni biznis nikao baš tu, na obali lima. Pogled na Lim i na šumu. Milina. 

 

 

 

POD ČETIRI Pre izgradnje ove tri prethodne stavke, pitao bih građane hoće li oni to koristiti. Šta ima da gradim ako im ne treba?  Nekako bi se to testiralo. I izgradio bih i popravio većinu stvari koje su oni naveli. 

 

 

E sad, ovo nije nikakva utopija, to je novac koji je već postojao i koji je mogao da se iskoristi u kreiranju pametnog Prijepolja. 

 

Ali nije.